Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

политу́ра

жтом 4, стр. 649

политу́ра

политура

Стална адреса

Лема

политура

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 649, редослед 7

  1. 1.

    течан лак који служи за политирање.

    — Чак је попио бочицу политуре за нокте.
    Јонке
  2. 2.а.

    тврд и сјајан премаз на покућству.

    — Соба је мирисала по свјежој политури покућства.
    Сим.
  3. 2.б.

    лакована сјајна површина покућства; глачање такве површине.

    — Сагнуо се ... над политуру стола.
    Крл.
    У фабрици намештаја ... радник одељења политуре ... задобио је тешке опекотине. Пол. 1958.
  4. 3.

    фиг. спољни сјај, леп спољашњи изглед.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Цивилизација је само политура, маска која се под најмањом огреботином скида и одмах се види животињство.
    Кнеж. Б.
Изворни текст (OCR)
политу́ра ж лат. 1. течан лак који служи за политирање. — Чак је попио бочицу политуре за нокте. Јонке. 2. а. тврд и сјајан премаз на покућству. — Соба је мирисала по свјежој политури покућства. Сим. б. лакована сјајна површина покућства; глачање такве површине. — Сагнуо се ... над политуру стола. Крл. У фабрици намештаја ... радник одељења политуре ... задобио је тешке опекотине. Пол. 1958. 3. фиг. спољни сјај, леп спољашњи изглед. — Цивилизација је само политура, маска која се под најмањом огреботином скида и одмах се види животињство. Кнеж. Б.