полѝција

полѝција ж орган јавне управе који се брине око чувања реда, постојећег уређења и поретка; службеници те управе; зграда у којој се налази та управа; редарство. — Био је то цивилни агент ... у служби државне полиције. Јонке. Адвокат је довео полицију ... да изврши претрес у кући]. Ком. То су били већином просјаци који су ноћивали у полицији. Чол.