по̀лича̄р
поличар
Лема
поличар
Извор
том 4, стр. 650, редослед 8
- 1.
онај који краде с полице, кућни крадљивац. Вук Рј.
dialectal - 2.
онај од браће који је први по реду да се жени. Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
по̀лича̄р м 1. покр. онај који краде с полице, кућни крадљивац. Вук Рј. 2. онај од браће који је први по реду да се жени. Р-К Реч.