Одредница

поло̀жити

сврштом 4, стр. 652

поло̀жити

положити QA: medium

Лема

положити

Извор

том 4, стр. 652, редослед 9

  1. 1.а.

    ставити, метнути да лежи.

    — Пошла је да спава, пошто је већ положила у креветац своју малу ћерку.
    Поп. Ј.
    Положи дјецу да спава.
    Бен.
  2. 1.б.

    сахранити, покопати.

    — Кадшто би човјек волио положити своје старе кости у црну земљу.
    Шен.
    У ... костурницу поред деда и прадеда положиће несрећницу.
    Змај
  3. 1.в.

    приморавати кога да легне, свалити (у рвању).

    — Циљ и задатак сваког рвача је положити свога противника на обје плећке.
    Рв.
  4. 1.г.

    поставити што на један одређен, установљен начин.

    — Радници положише шине, и на малим вагонима поче да силази дрво са брегова.
    Андр. И.
    Бритке сабље они повадише, положише своја копља бојн.
    НП Вук
    Неке печурке положи наглавце врх живих Vrарака.
    Гор.
  5. 2.а.

    метнути, ставити храну стоци, нахранити и напојити стоку.

    — Испрегну коње и положе им.
    Мул.
    Сељак ... корача кошари да положи стоци.
    Дом.
  6. 2.б.

    метнути, ставити, уложити што ради чувања, користи (о новцу).

    — Новац ... буде положен у банку на текући рачун.
    Крањч. Стј
  7. 3.а.

    дати у име обрачуна, предати као полог1 (2).

    — Има још да ми положи петнаест дуката.
    Глиш.
    Положите суду пет стотина рубаља јамчевине или залог па ће одмах пустити Антека.
    Бен.
  8. 3.б.

    подмирити, исплатити.

    — Порезу је положио, а попи ... бир исплатио.
    Јакш. Ђ.
  9. 4.

    дати чему коначан облик, утврдити, установити; створити.

    — Тада је положена граница коју Србија и сад има на тој источној страни.
    Нов.
    Откада је бог положио ову нашу раван ... није било толико страха и очаја.
    Вил.
  10. 5.

    дати испит, успешно одговорити на постављена питања на испиту; успешно проћи кроз искушења и тешкоће.

    — Он је високе школе свршио и испите положио.
    Крл.
    Бокане ... добро си положио испит у овој офанзиви, добро богами.
    Ћоп.
  11. 6.

    фиг. ослонити се на нешто, поуздати се у што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Шаптач не постоји, све је nоложено на ... меморију.
    Ж 1955

Фразе

~ крст ставити крст место потписа као знак аутентичности. — Ш то зна писати нек потпише, што не зна, нек положи крст. Ад.; ~ лозу агр. засадити, метнути у земљу младицу лозе да би из ње никла нова; ~ оруж е одложити оружсје, предати се, покорити се коме; ~ око ПО пушци управити у нишан, нанишанити. — Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде. Ранк.; ~ рачун о чему поднети извештај, обрачун о нечему; ~ руку покр. одрећи се наследства; ~ темељ а) ставити камен темељац. б) дати основу чему,утемељити, основати; ~ уток проти В нечега поднети жалбу вишој власти против одлуке нисе власти.

Пододреднице

~ се

1. наместити се за спавање, лећи. — Иван се положи у кревет. Кал. 2. полећи (8а). — Магле се положише на воћњак. Бен. 3. полегнути (9б). — Халил ... положи се по коњу ђогату. НП Херм

наместити се за спавање, лећи.полећи (8а).полегнути (9б).
Изворни текст (OCR)
поло̀жити , по̀ложӣм сврш. 1. а. ставити, метнути да лежи. — Пошла је  да спава, пошто је већ положила у креветац своју малу ћерку. Поп. Ј. Положи дјецу да спава. Бен. б. сахранити, покопати. — Кадшто би човјек волио положити своје старе кости у црну земљу. Шен. У ... костурницу поред деда и прадеда положиће несрећницу. Змај. в. приморавати кога да легне, свалити (у рвању). — Циљ и задатак сваког рвача је положити свога противника на обје плећке. Рв. г. поставити што на један одређен, установљен начин. — Радници положише шине, и на малим вагонима поче да силази дрво са брегова. Андр. И. Бритке сабље они повадише, положише своја копља бојн. НП Вук. Неке печурке положи наглавце врх живих Vrарака. Гор. 2. а. метнути, ставити храну стоци, нахранити и напојити стоку. — Испрегну коње и положе им. Мул. Сељак ... корача кошари да положи стоци. Дом. б. метнути, ставити, уложити што ради чувања, користи (о новцу). — Новац ... буде положен у банку на текући рачун. Крањч. Стј. 3. а. дати у име обрачуна, предати као полог1 (2). — Има још да ми положи петнаест дуката. Глиш. Положите суду пет стотина рубаља јамчевине или залог па ће одмах пустити Антека. Бен. б. подмирити, исплатити. — Порезу је положио, а попи ... бир исплатио. Јакш. Ђ. 4. дати чему коначан облик, утврдити, установити; створити. — Тада је положена граница коју Србија и сад има на тој источној страни. Нов. Откада је бог положио ову нашу раван ... није било толико страха и очаја. Вил. 5. дати испит, успешно одговорити на постављена питања на испиту; успешно проћи кроз искушења и тешкоће. — Он је високе школе свршио и испите положио. Крл. Бокане ... добро си положио испит у овој офанзиви, добро богами. Ћоп. 6. фиг. ослонити се на нешто, поуздати се у што. — Шаптач не постоји, све је nоложено на ... меморију. Ж 1955.