пома̀Гатељ
помаГатељ QA: medium
Лема
помаГатељ
Извор
том 4, стр. 669, редослед 5
- 1.
помагач пома́гати, по̀ма̄же̄м ( по̀ма̄га̄м) несврш. 1. несврш. и уч. према помоћи.
archaic - 2.
запомагати, јадиковати.
— Иду пред сараје кметови и вичу и помажу до бога се ЧVје, а паша им понешто одобри и умањи од пореза].
А они други Турци сви кукају и помагају, и веле да зашто сУ́ живи кад нигдје рата не има.
Фразе
јао и помаrај! тешко теби (њему и сл.); помаже бог! нар. поздрав при сусрету; помагати рукама и ногаМа пружати коме помоћ свима средствима; трипут бог помаже посл. после првог неуспеха не треба клонути.
Пододреднице
1. служити се чим као помоћним средством. — Помаже се штаком, носећи мртву ногу. Наз. 2. имати користи, добивати што, зарађивати. — Кад бијаше помељаца ... Букар се нешто помагао; дали би људи ко лулу дувана, ко мало мрса или кој новчић. Мат. 3. опорављати се. — Слабо се помаже кос], махао је старац забринуто главом. Гор. 4. уз. повр. — Пођоше пијани којекако и упутише се кући, а помагаху се узајамно. Срем
Изворни текст (OCR)
пома̀Гатељ М заст. помагач. пома́гати, по̀ма̄же̄м (покр. по̀ма̄га̄м) несврш. 1. несврш. и уч. према помоћи. 2. запомагати, јадиковати. — Иду пред сараје кметови и вичу и помажу до бога се ЧVје, а паша им понешто одобри и умањи од пореза]. Нен. М. А они други Турци сви кукају и помагају, и веле да зашто сУ́ живи кад нигдје рата не има. Маж. М.