по̏ма̄ман
помаман
Лема
помаман
Извор
том 4, стр. 670, редослед 19
- 1.а.
који се налази у стању крајње раздражености, избезумљен, махнит.
— Страховит врисак заори тамницом, а Јукреција скочи помамна те полети У задњи закутак.
- 1.б.
који изражава стање крајње раздражености, узбуђености.
— И обасипа их њезине груди дивљим, помамним пољупцима.
- 1.в.
осион, дивљи, груб, необуздан.
— Они знају сви какав је крвав и помаман био њихов Јеврем у примању и отимању.
У препирци с потурицама ...
Мандушић зна како треба лијечити помамне: силом и канџијом.
- 1.г.
луд, махнит.
— Свагда сам јео као помаман.
- 2.
пун необуздане снаге, плаховит, силовит, жесток, »жив.
— Турчин се скиде са помамна вранца.
Свака је увала пуштала своје врелаumце, прије помамно, пак мочварно и тихо.
- 3.
ненасит, прождрљив.
— Уто и просјак дође потуцало који ... на гласу с помамн бјеше трбуха.
Изворни текст (OCR)
по̏ма̄ман, -мна, -мно 1. а. који се налази у стању крајње раздражености, избезумљен, махнит. — Страховит врисак заори тамницом, а Јукреција скочи помамна те полети У задњи закутак. Шен. б. који изражава стање крајње раздражености, узбуђености. — И обасипа их њезине груди дивљим, помамним пољупцима. Бег. в. осион, дивљи, груб, необуздан. — Они знају сви какав је крвав и помаман био њихов Јеврем у примању и отимању. Андр. И. У препирци с потурицама ... Вук Мандушић зна како треба лијечити помамне: силом и канџијом. Зог. г. луд, махнит. — Свагда сам јео као помаман. Киш. 2. пун необуздане снаге, плаховит, силовит, жесток, »жив. — Турчин се скиде са помамна вранца. Јакш. Ђ. Свака је увала пуштала своје врелаumце, прије помамно, пак мочварно и тихо. Шимун. 3. ненасит, прождрљив. — Уто и просјак дође потуцало који ... на гласу с помамн бјеше трбуха. М-И.