пома̀мило
помамило
Лема
помамило
Извор
том 4, стр. 671, редослед 1
- 1.
стање онога што је помамно, узбурканост, бес.
— Ни слонови не би могли да нас пребаце преко овог помамила ријеке Лима].
- 2.а.
врста игре која се игра у колу уз свирача. Рј. пома́мити, по̀ма̄мӣм сврu. учинити помамним (кога или шта).
dialectal— Још се девојке смеју на ме да срце помаме.
А за најмању какву болест у кући помамио би цијело мјесто и све лијечнике у пола земље.
Пододреднице
1. полудети, помахнитати. — Лепо да се помамим. Ама зар он да прода шуму], а мене оца да не пита. Вес. Готово е помами од радости. Том. 2. постати помаман, побеснети: доћи у стање крајње раздражености, разбеснети се. — Лекин зељов .. кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима. Срем. 3. (за ким, за чим) осетити јаку жељу за чим, зажелети. — Што си се помамио за оним што није за сиротињу. Тур. 4. постати јак, силан, жесток, осилити се (о ветру, о води). — Помамио се вјетар, па се дигао дим од снијеrа. Шант
Изворни текст (OCR)
пома̀мило с 1. стање онога што је помамно, узбурканост, бес. — Ни слонови не би могли да нас пребаце преко овог помамила ријеке Лима]. Лал. 2. покр. врста игре која се игра у колу уз свирача. Рј. А. пома́мити, по̀ма̄мӣм сврu. учинити помамним (кога или шта). — Још се девојке смеју на ме да срце помаме. Радич. А за најмању какву болест у кући помамио би цијело мјесто и све лијечнике у пола земље. Шимун.