по̏ме̄н
помен
Лема
помен
Извор
том 4, стр. 672, редослед 29
- 1.
оно што се сачувало у памћењу о коме или чему, мисаона представа тога, сећање.
— Погнојили су као ђубре земљу и нестаде их пустих ... без помена.
- 2.
спомињање.
— При помену вина очи карабинијера су засветлеле.
- 3.
свечана приредба у спомен неког догађаја или неког умрлог човека.
— Обљетнице моје смрти без помена ће протећи.
- 4.
цркв. свечано гошћење и задушнице на успомену умрлога после сахране или на дан његове смрти.
— То су просјаци »ништи и убоги« који о задушницама и поменима притисну врањско гробље.
Фразе
давати, држати коме ~ а) говорити у част неког покојника; б) вршити одређени обред за покојника; о томе нема ни помена о томе нема ни трага. — Речено нам је да ћемо на друм Тузла-Зворник избити за три сата ... од друма нема ни ПОмена. ол.
Изворни текст (OCR)
по̏ме̄н м 1. оно што се сачувало у памћењу о коме или чему, мисаона представа тога, сећање. — Погнојили су као ђубре земљу и нестаде их пустих ... без помена. Наз. 2. спомињање. — При помену вина очи карабинијера су засветлеле. Јак. 3. свечана приредба у спомен неког догађаја или неког умрлог човека. — Обљетнице моје смрти без помена ће протећи. Цес. Д. 4. цркв. свечано гошћење и задушнице на успомену умрлога после сахране или на дан његове смрти. — То су просјаци »ништи и убоги« који о задушницама и поменима притисну врањско гробље. Скерл.