по̀мерити

померити

Стална адреса

Лема

померити

Извор

том 4, стр. 673, редослед 17

1.
ијек. по̀мјерити, сврш 1. помакнути с места, покренути, преместити.
ијек. — ијекавскис — средњи род
— Или би свом снагом ударили шакама по столу и клупама и хтели силом да иХ оштете или бар помере.
Маш.
2.
фиг. поколебати, одузети сигурност.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Дознало се да је дјевојка и пред каноником одлучно изјавила да је ништа неће помјерити у накани.
Мат.

Фразе

~ памет ком учинити да ко полуди; ~ памећу, умом полудети, шенути.

Пододреднице

~ се

1. повр. према померити (1). — Померисмо се још за један километар, онда се наново заустависмо. Јак. 2. поколебати се, изгубити сигурност. — Померила нам се свест о својој вредности уопште. Петр. Р

повр. према померити (1).поколебати се, изгубити сигурност.

Изворни текст (OCR)

по̀мерити, -ӣм, ијек. по̀мјерити, сврш. 1. помакнути с места, покренути, преместити. — Или би свом снагом ударили шакама по столу и клупама и хтели силом да иХ оштете или бар помере. Маш. 2. фиг. поколебати, одузети сигурност. — Дознало се да је дјевојка и пред каноником одлучно изјавила да је ништа неће помјерити у накани. Мат.