Одредница

по̀миловати

сврштом 4, стр. 676

по̀миловати

помиловати QA: medium

Лема

помиловати

Извор

том 4, стр. 676, редослед 6

  1. 1.а.

    погладити руком у знак нежности, љубави.

    — Госпа Нола га помилова по сагнутој глави.
    Сек.
  2. 1.б.

    фиг. обухватити погледом, показујући нежност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И ови мири, и гребена, и чемпреси, и маслине, и гробови
    — све то живи од ониХ тисућа очи ш1то иХ помИловаше.
    Војн.
  3. 2.

    ир. ударити, озледити.

    ир. — иронично
    — Ето ту ме је помиловала граната. Пол. 1950.
  4. 3.

    опростити или ублажити казну коме.

    — На стрељању су се сви мирно држали ... једнога смо помиловали.
    Поп. Ј.
  5. 4.

    цркв. показати милост према коме.

    цркв. — црквено
    — А моја мати, бог јој душу помиловао, ни пет ни шест него њему: »lеће за мене живе друга у нашу кућу!«
    Нам.

Пододреднице

~ се

заволети се, замиловати се. Нека дође твоја мила сеја да привати с тевсије прстење, да с видимо и помилујемо. НП Вук

заволети се, замиловати се. Нека дође твоја мила сеја да привати с тевсије прстење, да с видимо и помилујемо. НП Вук
Изворни текст (OCR)
по̀миловати, -лује̄м сврш. 1. а. погладити руком у знак нежности, љубави. — Госпа Нола га помилова по сагнутој глави. Сек. б. фиг. обухватити погледом, показујући нежност. — И ови мири, и гребена, и чемпреси, и маслине, и гробови — све то живи од ониХ тисућа очи ш1то иХ помИловаше. Војн. 2. ир. ударити, озледити. — Ето ту ме је помиловала граната. Пол. 1950. 3. опростити или ублажити казну коме. — На стрељању су се сви мирно држали ... једнога смо помиловали. Поп. Ј. 4. цркв. показати милост према коме. — А моја мати, бог јој душу помиловао, ни пет ни шест него њему: »lеће за мене живе друга у нашу кућу!« Нам.