Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

помо̀ћи

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 681

помо̀ћи

помоћи QA: medium

Стална адреса

Лема

помоћи

Варијанте

по̀моћи

Извор

том 4, стр. 681, редослед 16

  1. 3.

    (аор. 2.4 и 3. л. помо̀же, по̏може; имп. помо̀зи; прил. пр. помо̀га̄в(ши) и по̀мога̄в(ши); р. прид. по̀могао, помо̀гла и по̀могла, -ло; трп. прид. по̀могнӯт) сврш.

    л. — лицеимп. — императивприл. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  2. 1.а.

    олакшати вршење неког рада, дати помоћ, подршку, потпору у чему.

    — Помози до побједе древним херојима.
    Матош
  3. 1.б.

    улити по-4 уздање, сигурност, охрабрити, ободрити.

    — У толикој разликости државној поможе сљедбеницима источне цркве вјера.
    Јаг.
  4. 1.в.

    спасти, избавити, заштитити.

    — Рони сузе утром и вечером ... а не може сину да поможе.
    НП Вук
  5. 2.

    изазвати побољшање, поправити стање.

    — Паде у постељу. Не помогоше му ни траве, ни бајање, ни молитве.
    Глиш.

Фразе

да бог поможе сасвим слабо, тешко. — У оно доба људи нису спавали ни едели ... али, да бог поможе! Лаз. Л.; и боже помозп како тако, још некако. — Скупиле се сеше и еке, па чешцљају перје ... Дабогме кад момци уђу, мало се ту уради. Док су саме, и боже помози! Ад.; ни род ни помози бог ништа, ни по чему свој; помози бог! бог ти помогао! поздрав при сусрету и одговор на поздрав.

Пододреднице

~ се

1. користити се, имати помоћ од кога. — Сусјед се није могао помоћи од сусједа за кокошје јаје. Шен. 2. а. учинити напредак, поправити своје имовно стање. — Служе својим поглаварима, те ... се лијепо помогну и поткоже. Богд. б. поправити. — Види се, блиједа си ... Али свеједно, убрзо ћеш се помоћи. Ћип

користити се, имати помоћ од кога.учинити напредак, поправити своје имовно стање.поправити.
Изворни текст (OCR)
помо̀ћи и по̀моћи, по̀могне̄м (аор. 2.4 и 3. л. помо̀же, по̏може; имп. помо̀зи; прил. пр. помо̀га̄в(ши) и по̀мога̄в(ши); р. прид. по̀могао, помо̀гла и по̀могла, -ло; трп. прид. по̀могнӯт) сврш. 1. а. олакшати вршење неког рада, дати помоћ, подршку, потпору у чему. — Помози до побједе древним херојима. Матош. б. улити по-4 уздање, сигурност, охрабрити, ободрити. — У толикој разликости државној поможе сљедбеницима источне цркве вјера. Јаг. в. спасти, избавити, заштитити. — Рони сузе утром и вечером ... а не може сину да поможе. НП Вук. 2. изазвати побољшање, поправити стање. — Паде у постељу. Не помогоше му ни траве, ни бајање, ни молитве. Глиш.