помра́чити
помрачити
Лема
помрачити
Извор
том 4, стр. 683, редослед 10
- 1.а.
учинити мрачним, тамним, покрити чиме не пропуштајући светлост.
— Снијег је ... помрачио прозоре.
бацити у засенак, обезвредити; уклонити.
— lеразложне грдње ... не могу помрачити њИХов славу.
- 1.б.
астр. изгубити потпуно или делимично светлост (о небеском телу кад га покрије друго или кад падне у сенку другог небеског тела).
— Кад могу да израчунају кад ће Сунце помрачити, што да не израчунају кад ће звијезда на земљу налетити.
- 2.а.
учинити да се слабије види, замаглити.
— Сузе ми помрачиле вид.
- 2.б.
јако ослабити, изгубити способност примања светлости, утисака (о виду, свести).
— Страх ме од мојих очију. Можда су и оне од мрака помрачиле и ослијепиле.
- 2.в.
учинити жалосним, тужним, ојађеним.
— Све их је помрачила тешка, безнадна жалост.
- 3.
фиг. надвисити, надмашити кога у чему.
— Војводама беше криво е ће их дете славом да помрачи.
Пододреднице
1. а. покрити се, об(а)вити се мраком. Р-К Реч. б. помрачити (1б). — После неколико сати, заиста, помрачи се Сунце. Нен. Љ. 2. фиr. а. постати мутно, нејасно, замаглити се (због изненадног физичког или душевног потреса). — Мркоглави се помрачило пред очима. Божић. б. изгубити способност схватања, расуђивања (о уму). — Ту крај карте помрачи му се ум. Крањч. Стј. 3. добити мрачан, тмуран изглед; постати потиштен. — Послије тог времена сасвим се помрачи његово свијетло и весело лице. Коч. Душана захвати тупа очајност, и сви осјећаји његови потпуно се помрачише. Шимун
Изворни текст (OCR)
помра́чити, по̀мра̄чӣм сврш. 1. а. учинити мрачним, тамним, покрити чиме не пропуштајући светлост. — Снијег је ... помрачио прозоре. Торб. фиг. бацити у засенак, обезвредити; уклонити. — lеразложне грдње ... не могу помрачити њИХов славу. Нен. Љ. б. астр. изгубити потпуно или делимично светлост (о небеском телу кад га покрије друго или кад падне у сенку другог небеског тела). — Кад могу да израчунају кад ће Сунце помрачити, што да не израчунају кад ће звијезда на земљу налетити. Бан. 2. а. учинити да се слабије види, замаглити. — Сузе ми помрачиле вид. Јел. б. јако ослабити, изгубити способност примања светлости, утисака (о виду, свести). — Страх ме од мојих очију. Можда су и оне од мрака помрачиле и ослијепиле. Вуј. в. учинити жалосним, тужним, ојађеним. — Све их је помрачила тешка, безнадна жалост. Бен. 3. фиг. надвисити, надмашити кога у чему. — Војводама беше криво е ће их дете славом да помрачи. Јакш. Ђ.