Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀мре̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 683

по̀мре̄ти

помрети

Стална адреса

Лема

помрети

Извор

том 4, стр. 683, редослед 11

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.а.

    по̏мре̄ прил. пр. по̀мр̄в(ши) и по̀мре̄в(ши); р. прид. по̏мро, по̏мр̄ла, ~ло), ијек. по̀мријети, сврш. а. умрети сви редом.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевијек. — ијекавски
    — Значи ... и ми ћемо сви помрети једном.
    Макс.
    Царске и краљевске славе су помрле.
    Крл.
  3. 3.б.

    изумрети, угасити се (не оставивши потомства).

    — Лоза му од клетве не помрла.
    Кул.
  4. 3.в.

    фиг. увенути, свенути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Потоњ руже лагано помреше.
    Дуч.
Изворни текст (OCR)
по̀мре̄ти, по̏мре̄ (аор. 2. и 3. л. по̏мре̄; прил. пр. по̀мр̄в(ши) и по̀мре̄в(ши); р. прид. по̏мро, по̏мр̄ла, ~ло), ијек. по̀мријети, сврш. а. умрети сви редом. — Значи ... и ми ћемо сви помрети једном. Макс. фиг. Царске и краљевске славе су помрле. Крл. б. изумрети, угасити се (не оставивши потомства). — Лоза му од клетве не помрла. Кул. в. фиг. увенути, свенути. — Потоњ руже лагано помреше. Дуч.