пона̀главице̄
понаглавице, понаглаву
Лема
понаглавице
Варијанте
понаглаву, по̏нагла̄ву
Извор
том 4, стр. 686, редослед 10
- —
заст нарочито, посебно, особито.
— С том је писао Хануш... а понаглавице Глаголитица од Франа Миклошића у Енциклопедији. Кур. Он ме зовне понаглаву — био сам ... мало са стране — да дођем ближе. Маж. М.
Изворни текст (OCR)
пона̀главице̄ и по̏нагла̄ву прил. заст. нарочито, посебно, особито. — С том је писао Хануш... а понаглавице Глаголитица од Франа Миклошића у Енциклопедији. Кур. Он ме зовне понаглаву — био сам ... мало са стране — да дођем ближе. Маж. М.