пона̀местити
понаместити
Лема
понаместити
Извор
том 4, стр. 687, редослед 8
- 1.
ијек. пона̀мјестити, сврш. 1. наместити једно по једно.
— Страже по бедемима бијаху доста густо понамјеuтене.
- 2.
наместити, довести у ред, поправити.
— Дјевојка док га спази, понамјести као нехотице мараму.
Пододреднице
добро се сместити. — Дуго се см ештао и замотавао у пространу кревету све док се не понамјести онако како му је најугодније било. Ћоп
Изворни текст (OCR)
пона̀местити, -ӣм, ијек. пона̀мјестити, сврш. 1. наместити једно по једно. — Страже по бедемима бијаху доста густо понамјеuтене. Том. 2. наместити, довести у ред, поправити. — Дјевојка док га спази, понамјести као нехотице мараму. Ћип.