Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀на̄јпаче

прилтом 4, стр. 686

по̀на̄јпаче

понајпаче

Лема

понајпаче

Извор

том 4, стр. 686, редослед 26

  1. —

    особито, нарочито.

    — Неописивом охолошћу погледала је на своје тусте кокоши, тешке гуске ... и понајпаче на дебеле своје пуране.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
по̀на̄јпаче прил. особито, нарочито. — Неописивом охолошћу погледала је на своје тусте кокоши, тешке гуске ... и понајпаче на дебеле своје пуране. Ђал.