по̀не̄ти

понети

понети

том 4, стр. 690, редослед 5

2.
(аор. 2. и
аор. — аорист
3.
по̏не̄ и по̏несе; р. прид. по̏нео, по̏не̄ла, -ло; трп. прид. понѐсен, -ѐна, -ѐно и по̏не̄т), ијек.
р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придевијек. — ијекавски

Изворни текст (OCR)

по̀не̄ти, -нѐсе̄м (аор. 2. и 3. л. по̏не̄ и по̏несе; р. прид. по̏нео, по̏не̄ла, -ло; трп. прид. понѐсен, -ѐна, -ѐно и по̏не̄т), ијек.