Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀нирати

несврштом 4, стр. 692

по̀нирати

понирати

Лема

понирати

Извор

том 4, стр. 692, редослед 12

  1. 1.

    увирати, губити се у земљу (о рекама понорницама)

    — Многе текућице пониру и отјечу према Јадранском мору. ЕГ. фиr. Ритам се тражио и губио, кидајући се, понирући у оскудном речнику.
    Мил.
    Ж.
  2. 2.

    фиг. улазити у дубину, у проучавање чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није никад дуље понирала својим душевним оком у то друштво. Леск. .
Изворни текст (OCR)
по̀нирати, -ре̄м несврш. 1. увирати, губити се у земљу (о рекама понорницама). — Многе текућице пониру и отјечу према Јадранском мору. ЕГ. фиr. Ритам се тражио и губио, кидајући се, понирући у оскудном речнику. Мил. Ж. 2. фиг. улазити у дубину, у проучавање чега. — Није никад дуље понирала својим душевним оком у то друштво. Леск. .