по̀нијети
понијети
Лема
понијети
Извор
том 4, стр. 690, редослед 6
- 1.а.
узевши у руку или подигавши на себе покренути што (у правцу чега).
— Извадих четири земичке.
— На ово, па понеси кући.
Немојте ме у цркву носити ... већ ме право гробљу понесите. Ант.
- 2.б.
фиr. Понесох опет њезин лик. Куш. одлазећи узети са собом.
— Човек понесе кишобран кад је облачно.
- 2.в.
пренети на одређено место (поруку, жељу и сл.), лично рећи.
— То је, Турчине, моја жеља ... Понеси је паши.
- 2.г.
пренети у машти, мислима.
— Зашто нас не би трагом Робинсона понијела жудња?
- 2.д.
поћи, кренути се носећи кога.
— Ноге понесу га хитре.
- 2.
постати бремена, носећа, трудна, затруднети.
— Осети да је понела.
- 3.
подигнути према чему, пренети.
— Јелка заплаче и понесе ручице к очима.
Одломила залогај проје па га понела устима.
- 4.
дати, донети род (о биљкама).
— И виногради нису ове године понијели.
- 5.а.
метнути насебе, обући.
— Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Јак. б, почети носити.
— Већ је од четрнаест година понео јаке наочари. Петр.
- 5.в.
(с допуном: бркове, браду) имати, пустити да расте.
— Бркове је тек пре три године први пут понео.
- 5.г.
добити, примити.
— Разни Месароши, Сабои ... Хорвати ... све сами наши Срби који су већ понели мађарска имена. Петр.
- 5.д.
задобити, стећи.
— Од непријатеља је понео неколико рана.
- 6.а.
примити на себе (као задатак, терет и сл.), изложити се чему.
— Књижевност је ондје У Пољској] ... понијела мисионарски задатак припремања боље бVдућности.
Ћа нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца.
- 6.б.
бити носилац, ослонац, потпора чега.
— Ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државУ, служе као месо за топове.
- 7.а.
повући за собом захвативши кога, што силином свога тока, кретања.
— Чамац му амо-тамо понесу по мору вали.
Гомила понесе и Вукадина.
- 7.б.
повући, заокупити кога да се потпуно ода, преда чему.
— Необично снажно чувство понесе и старца.
- 7.в.
очарати, освојити.
— Коју умјетничку душу да не понесе то појање?
- 8.
брзо поћи, потрчати, појурити.
— Кад ти ја здими низ онај гај, па онда понесох ... уза шикару.
- 9.
песн. однети, одузети.
folk— Понесе му коња и оружје.
Рј.
- 10.
(кога) песн. доликовати, приличити коме.
folk— Диван јунак, а још љепша Анђа, одијело их понијело дивно.
Фразе
ђаво (враг) га понео, јади је понели, виле га поне ле разГ. блажа клетва; ~ главу на пазар изложити живот смртној опасности; ~ (са собом) у гроб умрети не поверивши никоме нешто (неку тајну); се де плетенице ~ остати неудата; срећа га понесе постигао је велики успех у чему̀.
Пододреднице
1. почети летети по зраку. — Само се понесе лишће по зраку тамо-амо, и већ га ветар дохватио и понео с маглом. Вукић. 2. а. бити повучен (на неком нагибу или сл.). — Ссећа како се његова столица понесе некуд у страну, па оде, оде ... и њега носи. Ранк. б. испружити се да се што дохвати, посегнути за чим. — Дјечак се понио за гроздом што је био на ... вртоглавом вршку. Михољ. в. изгубити равнотежу, зањихати се, повести се. — Охо! Па шта би онда било ...? Рече па се понесе. Ад. 3. почети се кретати плешући, играјући. — Ухватили се парови и понијели се по соби. Перк. 4. а. несвесно поћи, повести се за чим, препустити се чему. — Свом причању никада није умео да да̑ размера ... него се дао ... повести њиме. Скерл. Прогледај добро за чим си се понио. Михољ. б. узбудити се, осетити ганутост, тронутост. — Он се и нехотице понесе сусретом човека, од чије је муке многи мастан залога] ... изјео. Маш. 5. поступити, односити се, опходити се према коме на одређен начин. — У овој варошици наше јединице су се добро понеле. Дед. В. Понио се према њој охоло и окрутно. Креш. 6. уметнути се на кога, бити сличан коме каквом особином. — Већ се кроз цијелу варош причало да се мала понијела на мајку и да нема љепше дјевојке. Лоп. 7. постати охол, горд, узохолити се. — Понијела се, па измед оноликих ... момака још за себе драгог одабрала није. Торд. 8. уз. повр. ступити с ким у борбу, свађу, почети борбу с ким, порвати се. — Непријатељ је такав да ... мени не приличи понијети се с њиме. Наз. Ту се понесоше преко воденице, у препирци и отимању. Андр. И. по̀нетко, -неког(а) зам. = понеко. — Много се пута пита понетко од нас: па зашто лондонска избјегличка влада помаже Дражу Михаиловића? Тито
Изворни текст (OCR)
по̀нијети, сврш. 1. а. узевши у руку или подигавши на себе покренути што (у правцу чега). — Извадих четири земичке. — На ово, па понеси кући. Вес. Немојте ме у цркву носити ... већ ме право гробљу понесите. Ант. 2. фиr. Понесох опет њезин лик. Куш. б. одлазећи узети са собом. — Човек понесе кишобран кад је облачно. Срем. в. пренети на одређено место (поруку, жељу и сл.), лично рећи. — То је, Турчине, моја жеља ... Понеси је паши. Сиј. г. пренети у машти, мислима. — Зашто нас не би трагом Робинсона понијела жудња? Визн. д. поћи, кренути се носећи кога. — Ноге понесу га хитре. М-И. 2. постати бремена, носећа, трудна, затруднети. — Осети да је понела. Вес. 3. подигнути према чему, пренети. — Јелка заплаче и понесе ручице к очима. Леск. Ј. Одломила залогај проје па га понела устима. Рад. Д. 4. дати, донети род (о биљкама). — И виногради нису ове године понијели. Божић. 5. а. метнути насебе, обући. — Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Јак. б, почети носити. — Већ је од четрнаест година понео јаке наочари. Петр. В. в. (с допуном: бркове, браду) имати, пустити да расте. — Бркове је тек пре три године први пут понео. Срем. г. добити, примити. — Разни Месароши, Сабои ... Хорвати ... све сами наши Срби који су већ понели мађарска имена. Петр. В. д. задобити, стећи. — Од непријатеља је понео неколико рана. Срем. 6. а. примити на себе (као задатак, терет и сл.), изложити се чему. — Књижевност је ондје У Пољској] ... понијела мисионарски задатак припремања боље бVдућности. КХ 1936. Ћа нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца. Нуш. б. бити носилац, ослонац, потпора чега. — Ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државУ, служе као месо за топове. Нуш. 7. а. повући за собом захвативши кога, што силином свога тока, кретања. — Чамац му амо-тамо понесу по мору вали. М-И. Гомила понесе и Вукадина. Срем. б. повући, заокупити кога да се потпуно ода, преда чему. — Необично снажно чувство понесе и старца. Новак. в. очарати, освојити. — Коју умјетничку душу да не понесе то појање? Марј. М. 8. брзо поћи, потрчати, појурити. — Кад ти ја здими низ онај гај, па онда понесох ... уза шикару. Ћоп. 9. нар. песн. однети, одузети. — Понесе му коња и оружје. Вук Рј. 10. (кога) нар. песн. доликовати, приличити коме. — Диван јунак, а још љепша Анђа, одијело их понијело дивно. НП Вук.