Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀новац

мтом 4, стр. 693

по̀новац

поновац

Лема

поновац

Извор

том 4, стр. 693, редослед 4

  1. 1.

    онај који (у школи) понавља разред.

    — Милан Петровић, крупан поновац из последње клупе, одмах се хвата за вилицу.
    Рад. Д.
  2. 2.

    снег који наново падне на други.

    — До зоре замест ће услужно снијег поновац трагове.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
по̀новац, -о̄вца м 1. онај који (у школи) понавља разред. — Милан Петровић, крупан поновац из последње клупе, одмах се хвата за вилицу. Рад. Д. 2. снег који наново падне на други. — До зоре замест ће услужно снијег поновац трагове. Гор.