Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀носан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 694

по̀носан

поносан

Стална адреса

Лема

поносан

Извор

том 4, стр. 694, редослед 8

  1. 1.

    = поносит 1. који је испуњен осећањем поноса.

    — Био сам поносан ... својим знањем.
    Креш.
  2. 2.

    који сматра себе вишим, бољим од других и односи се с омаловажсавањем према другима, горд, охол.

    с — средњи род
    — Био е поносан над друге и ништа није до других држао.
    Бен.
  3. 3.

    који изражава понос, у чему се испољава понос.

    — Поносним ходом ... прођосмо кроз тамницу.
    Ад.
  4. 4.

    који се истиче својом висином, величином, сјајем и сл.: поносни двори.

    сл. — слично
Изворни текст (OCR)
по̀носан, -сна, -сно = поносит 1. који је испуњен осећањем поноса. — Био сам  поносан ... својим знањем. Креш. 2. који сматра себе вишим, бољим од других и односи се с омаловажсавањем према другима, горд, охол. — Био е поносан над друге и ништа није до других држао. Бен. 3. који изражава понос, у чему се испољава понос. — Поносним ходом ... прођосмо кроз тамницу. Ад. 4. који се истиче својом висином, величином, сјајем и сл.: поносни двори.