Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀нос

мтом 4, стр. 694

по̀нос

понос

Лема

понос

Извор

том 4, стр. 694, редослед 6

  1. 1.а.

    осећање сопствене вредности или вредности неког свог блиског.

    — Бит ћеш, сине, као сунце у поносу снаrе своје.
    Наз.
  2. 1.б.

    осећање задовољетва због постигнутог успеха.

    — Сласт пуне независне власти ... и понос да се то стекло оружаном снагом вршили су своју привлачну снагу.
    Нов.
  3. 2.

    оно чиме се неко поноси.

    — И већ Москва, понос руски, дрхтало је место свето.
    Змај
  4. 3.

    претерано високо мишљење 2о себи и омаловажавање других, уображеност, охолост.

    — На њезину лицу показа се Јунонин понос.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
по̀нос1 м 1. а. осећање сопствене вредности или вредности неког свог блиског. — Бит ћеш, сине, као сунце у поносу снаrе своје. Наз. б. осећање задовољетва због постигнутог успеха. — Сласт пуне независне власти ... и понос да се то стекло оружаном снагом вршили су своју привлачну снагу. Нов. 2. оно чиме се неко поноси. — И већ Москва, понос руски, дрхтало је место свето. Змај. 3. претерано високо мишљење 2о себи и омаловажавање других, уображеност, охолост. — На њезину лицу показа се Јунонин понос. Ков. А.