Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по́но̄ће

стом 4, стр. 694

по́но̄ће

поноће, поноћје

Лема

поноће

Варијанте

поноћје, по́но̄ћје

Извор

том 4, стр. 694, редослед 18

  1. в.

    некњиж. в. поноћ

    некњиж. — некњижевнов. — (после броја) век
    — Биће да су поноћа. Комшилук и све око њега мирно је. Ћип. Ућута бој. Поноће стиша пушака громких смртне јекове. Јакш. Ђ. Ја сам крштен капљом зноја ... у поноћје дивљег крика.
    Кам.
Изворни текст (OCR)
по́но̄ће и по́но̄ћје с некњиж. в. поноћ. — Биће да су поноћа. Комшилук и све око њега мирно је. Ћип. Ућута бој. Поноће стиша пушака громких смртне јекове. Јакш. Ђ. Ја сам крштен капљом зноја ... у поноћје дивљег крика. Кам.