поодљу́тити
поодљутити QA: high
Лема
поодљутити
Извор
том 4, стр. 697, редослед 27
- —
мало-помало одљутити се.
— Iлатисмо и одосмо. Кад се поодљутих, гледам лево, десно. Шапч. поодма̀кнути, поодма̀ћи и поо̀дмаћи, -о̀дмакне̄м сврш. 1. крећући се, ходајући удаљити се на неку удаљеност, на неко растојање а. у простору.
— Тамо је бистро врело, од којега поодмакосмо.
б. у времену.
— Јесен је поодмакла.
2. постићи напредак у раду, развитку.
— Распадање тих патријархалних односа стварно је већ било поодмакло. Ђил.4
Фразе
човек (жена) поодмаклих година старији човек (старија жена).
Пододреднице
повр. — Схвативши да није дошао у прави час, Рајко се поодмакну и учини се као да посматра шљиве. Вуков. Затим с поодмакне скоро натрашке од породиље. ЊожиК. поо̀дмицати (се), -иче̄м (се) несврш. и уч. према поодмакнути (се), поодмаћи (се)
Изворни текст (OCR)
поодљу́тити се, -о̀дљӯтӣм се сврш. мало-помало одљутити се. — Iлатисмо и одосмо. Кад се поодљутих, гледам лево, десно. Шапч. поодма̀кнути, поодма̀ћи и поо̀дмаћи, -о̀дмакне̄м сврш. 1. крећући се, ходајући удаљити се на неку удаљеност, на неко растојање а. у простору. — Тамо је бистро врело, од којега поодмакосмо. Крањч. С. б. у времену. — Јесен је поодмакла. Андр. И. 2. постићи напредак у раду, развитку. — Распадање тих патријархалних односа стварно је већ било поодмакло. Ђил.4