по̀очим
поочим
Лема
поочим
Извор
том 4, стр. 699, редослед 18
- —
човек који је усвојио туђе дете или који је прихватио чију жељу да му буде као отац (у односу на усвојеника, воља његова поочима. Шен. Могу ли вас
усвојеницу). —У свијет није болни младац никако смио, јер му је то кратила немила назвати својом? — Шитајте мога поочима
— одГовори ми она ... стидљИво. т.
Изворни текст (OCR)
по̀очим м човек који је усвојио туђе дете или који је прихватио чију жељу да му буде као отац (у односу на усвојеника, усвојеницу). —У свијет није болни младац никако смио, јер му је то кратила немила воља његова поочима. Шен. Могу ли вас назвати својом? — Шитајте мога поочима — одГовори ми она ... стидљИво. т.