Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

попѐрити

сврштом 4, стр. 702

попѐрити

поперити

Стална адреса

Лема

поперити

Извор

том 4, стр. 702, редослед 18

  1. 1.

    а издићи, усправити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Мртве турске главе покупише, на границе своје поперише.
    НП Вук
    б. саградити, подигнути.
    — И доста је потрошено блаrа док сам онак кулу поперио.
    Вук
    Рј.
  2. 2.

    фиг. изложити (опасности).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Но ћу ја свакако поперити ово труло тијело погибији, не тобож стоrа да ме потомци мртва помињу ... него да оставим земљи мира.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
попѐрити, по̀перӣм сврш. покр. 1. а. издићи, усправити. — Мртве турске главе покупише, на границе своје поперише. НП Вук. б. саградити, подигнути. — И доста је потрошено блаrа док сам онак кулу поперио. Вук Рј. 2. фиг. изложити (опасности). — Но ћу ја свакако поперити ово труло тијело погибији, не тобож стоrа да ме потомци мртва помињу ... него да оставим земљи мира. Љуб.