Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀пипати

сврштом 4, стр. 703

по̀пипати

попипати

Лема

попипати

Извор

том 4, стр. 703, редослед 22

  1. 1.

    мало опипати, пипнути.

    — Сељак ... узе један фес и загледа га са сваке стране. Попипа му дебљину.
    Ћор.
  2. 2.

    испитати, утврдити што пипајући.

    — Другога звекет флаше изазива да попипа гдје је чашица.
    Бен.

Пододреднице

~ се

повр. — Кривошија се попипа по пострадалом образу који је још бридио. Ћор

повр.
Изворни текст (OCR)
по̀пипати, -а̄м сврш. 1. мало опипати, пипнути. — Сељак ... узе један фес и загледа га са сваке стране. Попипа му дебљину. Ћор. 2. испитати, утврдити што пипајући. — Другога звекет флаше изазива да попипа гдје је чашица. Бен.