Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀пӣћ

мтом 4, стр. 704

по̀пӣћ

попић

Лема

попић

Извор

том 4, стр. 704, редослед 18

  1. 1.

    дем. од поп, мали, безначајан поп.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — И тако су се разговарали кад се неки попић ... стао к њима гурати држећи у руци тањурић.
    Бен.
    Нит имаш наше цркве ни каква попића.
    Ћоп.
  2. 2.

    в. попац.

    zoology
    зоол. — зоологија
    — Цвиљење попића је једнолично, непрестано.
    Ћип.
    Тутње ... возови, кевћу пси и цврче попићи.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
по̀пӣћ, -и́ћа м 1. дем. од поп, мали, безначајан поп. — И тако су се разговарали кад се неки попић ... стао к њима гурати држећи у руци тањурић. Бен. Нит имаш наше цркве ни каква попића. Ћоп. 2. зоол. в. попац. — Цвиљење попића је једнолично, непрестано. Ћип. Тутње ... возови, кевћу пси и цврче попићи. Сим.