Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

попла́тити

сврштом 4, стр. 705

попла́тити

поплатити

Лема

поплатити

Извор

том 4, стр. 705, редослед 26

  1. 1.

    редом све платити.

    — Поплатит ћу дугове ... поправит ћемо кућу.
    Мишк.
  2. 2.

    платити.

    — Што си мужа тако за мало дала, ја бих ти га боље поплатила.
    Вук
    Рј.
  3. 3.а.

    дати ономе који иде у поплату.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Поплатите сужња невољнога.
    Вук
    Рј.
  4. 3.б.

    наградити.

    — А не бој се, мој ујаче драги, добро ће те сестрићи поплатит, од свашта ти дио учињети.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
попла́тити, по̀пла̄тӣм сврш. 1. редом све платити. — Поплатит ћу дугове ... поправит ћемо кућу. Мишк. 2. платити. — Што си мужа тако за мало дала, ја бих ти га боље поплатила. Вук Рј. 3. покр. а. дати ономе који иде у поплату. — Поплатите сужња невољнога. Вук Рј. б. наградити. — А не бој се, мој ујаче драги, добро ће те сестрићи поплатит, од свашта ти дио учињети. НП Вук.