Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀пре̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 711

по̀пре̄ти

попрети

Лема

попрети

Извор

том 4, стр. 711, редослед 12

  1. а.

    ијек. по̀пријети сврш. потиснути. Вук Рј. попре́тити, по̀пре̄тӣм, ијек. попријѐтити, сврш. а. опоменути, упозорити кога претњом, запретити.

    dialectal
    ијек. — ијекавскипокр. — покрајински
    — Њему написа опомену и попријети судом.
    Ћор.
    Маурима пријете да ће иХ све посмицати, ако икоји писне.
    Вел.
  2. б.

    учинити претећи гест.

    — Осмехну се, попрети прстом, па замаче у луг.
    Вес.
    Предсједник кад чу пљесак, попријети главом да ће очистити судску дворану.
    Л-К
Изворни текст (OCR)
по̀пре̄ти, по̏прије̄м, ијек. по̀пријети, сврш. покр. потиснути. Вук Рј. попре́тити, по̀пре̄тӣм, ијек. попријѐтити, сврш. а. опоменути, упозорити кога претњом, запретити. — Њему написа опомену и попријети судом. Ћор. Маурима пријете да ће иХ све посмицати, ако икоји писне. Вел. б. учинити претећи гест. — Осмехну се, попрети прстом, па замаче у луг. Вес. Предсједник кад чу пљесак, попријети главом да ће очистити судску дворану. Л-К.