Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀пружити

сврштом 4, стр. 713

по̀пружити

попружити

Лема

попружити

Извор

том 4, стр. 713, редослед 15

  1. —

    опружити, исправити оно што је савијено, згрчено; испружити.

    — Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу ... Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи.
    Вес.
    Па уз прозор попружио руке кад ће мајка протурит дјевојку.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

лећи свом дужином, испружити се. — Станко се попружио по зеленој трави. Вес

лећи свом дужином, испружити се.
Изворни текст (OCR)
по̀пружити, -ӣм сврш. опружити, исправити оно што је савијено, згрчено; испружити. — Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу ... Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи. Вес. Па уз прозор попружио руке кад ће мајка протурит дјевојку. НП Вук.