Одредница

по̀пци

мтом 4, стр. 717

по̀пци

попци

Лема

попци

Извор

том 4, стр. 717, редослед 3

  1. мн. (јд. по̀пац и по̀пак) главе који зричу трљајући предња крила једно о друго, цврчци, штурци, зрикавци друкчије ... цврчао попац. Лаз. Л. Врло

    мн. — множинајд. — једнинал. — лице
    м инсекти, кукци здепаста тела и крупне Сrуlliаае: кућни ~, пољски ~. — Не би човек ни знао да је ноћ кад не би сасвим далеко дозивали су се попци.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
по̀пци, по̏па̄ца̄ м мн. (јд. по̀пац и по̀пак) м инсекти, кукци здепаста тела и крупне главе који зричу трљајући предња крила једно о друго, цврчци, штурци, зрикавци Сrуlliаае: кућни ~, пољски ~. — Не би човек ни знао да је ноћ кад не би сасвим друкчије ... цврчао попац. Лаз. Л. Врло далеко дозивали су се попци. Сим.