по̏п
поп
Лема
поп
Извор
том 4, стр. 699, редослед 27
- 1.
(вок. по̏пе) грч. световни, мирски свештеник католички или православни.
- 2.
дечко, пуб у картама за играње
colloquial— Ово је поп! викну један од поrађача и лупа по једној карти.
- 3.
пиљак који се последњи тера кроз врата или капију у дечјој игри пиљака. Рј. А.
Фразе
беспослен, докон ~ и јариће крсти беспослен, докон човек лаћа се непотребна посла; има и на д попоМ ПоП над сваком влашћу има виша власт; рећи попу ~, а бобу боб в. уз боб (изр.); слати коГа о Д Попа до конача слати кога овамо-онамо, малтретирати кога.
Изворни текст (OCR)
по̏п?, по̀па м (вок. по̏пе) грч. 1. световни, мирски свештеник католички или православни. 2. разг. дечко, пуб у картама за играње. — Ово је поп! викну један од поrађача и лупа по једној карти. Глиш. 3. пиљак који се последњи тера кроз врата или капију у дечјој игри пиљака. Рј. А.