порѐчен
поречен
Лема
поречен
Извор
том 4, стр. 723, редослед 19
- 1.а.
-ѐно) сврш. а. не признати својим оно што је речено, одрећи се својих речи, опорећи, опозвати своје речи.
— Ни речи више о том! Пореци то!
Упадица ... била је врло неугодна, али ... било је неизведиво да се ... порекне.
- 1.б.
не признати некоме нешто.
— То им нико не може порећи.
То се, дакако, није могло порећи кад је човјек видио слику.
- 2.
противно доказати, побити нешто, оповргнути.
— Али се порећи не даде да велика већина гледа на своју трговину онако како гледа и на све остало око себе.
- 3.
престати радити, укинути, одбацити.
— Дионисијева држава била је војничка монархија у којој су начела грчког слободног града била поречена.
Фразе
што рече — не порече остао је при своме, није се одрекао својих речи.
Пододреднице
покр. јамчити за кога, за што, подјамчити се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
порѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. не признати својим оно што је речено, одрећи се својих речи, опорећи, опозвати своје речи. — Ни речи више о том! Пореци то! Ил. Упадица ... била је врло неугодна, али ... било је неизведиво да се ... порекне. Крл. б. не признати некоме нешто. — То им нико не може порећи. Нен. Љ. То се, дакако, није могло порећи кад је човјек видио слику. Шкреб. 2. противно доказати, побити нешто, оповргнути. — Али се порећи не даде да велика већина гледа на своју трговину онако како гледа и на све остало око себе. Рад. А. 3. престати радити, укинути, одбацити. — Дионисијева држава била је војничка монархија у којој су начела грчког слободног града била поречена. Јов. С.