Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀рочан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 727

по̀рочан

порочан

Стална адреса

Лема

порочан

Извор

том 4, стр. 727, редослед 4

  1. 1.

    који је склон пороку.

    — Знала је шта вреде заклетве порочних људи.
    Андр. И.
    Нема довољно снаге да се ослободи својих порочних склоности. Ант.
  2. 2.

    који заслужује осуду, који проузрокује порок.

    — Из богатства израстају егзотичне биљке: ... порочни луксус.
    Сек.
  3. 3.

    којије био осуђен од кривичног суда. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
по̀рочан, -чна, -чно 1. који је склон пороку. — Знала је шта вреде заклетве порочних људи. Андр. И. Нема довољно снаге да се ослободи својих порочних склоности. Ант. 1 2. који заслужује осуду, који проузрокује порок. — Из богатства израстају егзотичне биљке: ... порочни луксус. Сек. 3. којије био осуђен од кривичног суда. Бак. Реч.