пору́чити
поручити
Лема
поручити
Извор
том 4, стр. 730, редослед 13
- 1.
предати поруку, јавити што коме преко поруке.
— Од оне вечери бојала се и срамила, па долазила само онда кад би јој поручио да дође.
Вратио сам се јутрос у Оточац, јер су ми другови поручили да треба да се вратим у Босну.
- 2.
(по коrа, за кога) позвати кога поруком, преко поруке.
— Наш султане, огријало сунце, Што сИ за нас х итро поручио?
- 3.
дати налог, поруџбу, наруџбину, наредити да се што изради, уради, набави, донесе, наручити
— ест, идем да одмах отпочнем одУ, Да поручим рјечник најслађих рима.
Е, не би код њега поручио бачву, па да су јој и дуге и данца сва од злата!
Пододреднице
покр. руковати се. — Дјевојка се поручи с њим, оде до врела и зграби воде. Тур
Изворни текст (OCR)
пору́чити, по̀рӯчӣм сврш. 1. предати поруку, јавити што коме преко поруке. — Од оне вечери бојала се и срамила, па долазила само онда кад би јој поручио да дође. Шимун. Вратио сам се јутрос у Оточац, јер су ми другови поручили да треба да се вратим у Босну. Дед. В. 2. (по коrа, за кога) позвати кога поруком, преко поруке. — Наш султане, огријало сунце, Што сИ за нас х итро поручио? НП Вук. 3. дати налог, поруџбу, наруџбину, наредити да се што изради, уради, набави, донесе, наручити — ест, идем да одмах отпочнем одУ, Да поручим рјечник најслађих рима. Крањч. С Е, не би код њега поручио бачву, па да су јој и дуге и данца сва од злата! Срем.