по̀рушен
порушен QA: medium
Лема
порушен
Извор
том 4, стр. 730, редослед 24
- 1.
трп. прид. од порушити (се).
- 2.
бедан, јадан, ослабео, пропао
— Али кад га виде онако порушена, језик јој се свеза.
Ишао је да поврати своје порушене снаrе. Креш. по̀рушити^, -ӣм сврш.
- 1.
претворити, преобратити у рушевине, развалити, растурити што је било створено.
— Стварност је у најкраћем року порушила зрачни дворац који је својом маштом саздао Адам. Крањч. Стј. фиr. И најмања погрешка често може порушити читаву једну научну зграду.
- 2.
убити, усмртити.
— Од онолике куће, од оноликог народа осташе две жене ... 1оруши и однесе колера.
- 3.а.
фиг. учинити да што ослаби или нестане.
— Каква то мора бити страшна ћуд која овако може порушити обзире поштовања између мужа и жене!
И ту је нашао прва разочарања, порушиле се илузије.
- 3.б.
довести до болесног, јадног стања, ослабити, исцрпсти.
— Његово здравље, порушено још пре затвора, било је у затвору сасвим упропашћено.
- 4.
изазвати сметње, спречити, онемогућити.
— Нељуди код којих је чобанче пасло говеда, порушили му раст у клици.
- 1.
ОЂ.
Фразе
~ све ограде уклонити све што раздваја. — Порушио је све ограде између теоретскоrа и практичкоrа ума. Баз.; ~ све мостове прекинути све везе.
Пододреднице
1. срушити се, пасти. — Господарству се хоће јаки лакти, да се сљеме не поруши. Шен. 2. постати слаб, исцрпен, истрошен, немоћан, пропасти. — Једва сам је и препознао, тако се љуто порушила била. Шен. Ћаћа ти је окашљо̂, посве се порушио, посрћући и радећи оне двије године. Ћоп
Изворни текст (OCR)
по̀рушен, -а, -о 1. трп. прид. од порушити (се). 2. бедан, јадан, ослабео, пропао. — Али кад га виде онако порушена, језик јој се свеза. Вес. Ишао је да поврати своје порушене снаrе. Креш. по̀рушити^, -ӣм сврш. 1. претворити, преобратити у рушевине, развалити, растурити што је било створено. — Стварност је у најкраћем року порушила зрачни дворац који је својом маштом саздао Адам. Крањч. Стј. фиr. И најмања погрешка често може порушити читаву једну научну зграду. Прод. 2. убити, усмртити. — Од онолике куће, од оноликог народа осташе две жене ... 1оруши и однесе колера. Вес. 3. фиг. а. учинити да што ослаби или нестане. — Каква то мора бити страшна ћуд која овако може порушити обзире поштовања између мужа и жене! Грол. И ту је нашао прва разочарања, порушиле се илузије. Марј. М. б. довести до болесног, јадног стања, ослабити, исцрпсти. — Његово здравље, порушено још пре затвора, било је у затвору сасвим упропашћено. Јов. С. 4. изазвати сметње, спречити, онемогућити. — Нељуди код којих је чобанче пасло говеда, порушили му раст у клици. 1 ОЂ.