по̀сао
посао QA: medium
Лема
посао
Извор
том 4, стр. 733, редослед 13
- 1.
(мн. по̀слови, по̀сли, у неким изразима, по̀сла, ген. по̀сло̄ва̄ И поса́ла̄) рад, деловање на извршењу чега, (физички или умно).
— Само око јелека је имала много посла.
И као бојећи се да би се још могао предомислити ... унесе се још јаче, вољније и као раздраганије у посао.
- 2.
рад као стално занимање.
— Дијете ваља да се помало учи кућевном раду и послу.
Управитељ издавачког друштва био је скинут с дужности и бачен на нижки посао.
- 3.
привредно предузеће, радња.
— Увијек нешто треба, а особито вама који имате тако добро уведен посао.
- 4.а.
задатак, дужност, обавеза.
— Зато им бијаше први посао да освоје Сарајево.
Посао критике није да литерате ствара, него да их организује.
- 4.б.
однос, међусобка веза.
— Тешко је сироти отријебити своје после са скрбником.
Докстор Пилић пожури те учини на суду све што бијаше потребно на послу газде са Радом.
- 4.в.
оно што се кога тиче, оо чега зависи што његово.
— Докле је оваким начином српски посао у Петрограду учинио огроман корак напред, на дому је ... све остало по староме.
Чељаде ... које ти ово пише држи да је твоја вјеридба ... већ готов посао. Цар
- 4.г.
оно што неко ради, предмет на коме ради, оно што је урађено, производ, резултат рада.
— Она ... седне на маrарца ... п узме свој женски посао у руке, и радећи на магарцу ... дође ... цару пред двор.
На којој год цркви или палати отвориш врата, нађеш вајарске или сликарске послове такве да им се мораш дивити.
- 4.д.
поступак.
— Ја сам својим очима гледао како су Кара-Ђорђијеви момци повалили једнога човјека у блато и истукли Га ... меНИ Се овај неповољан и жаЛоснИ посао тако онда увртио у памет.
По селу се шапорило како је покојник на смрти опоручио све имање ... Ради ... О томе« послу понајвише су жагориле жене. Ћип.
- 4.ђ.
погодба, споразум, договор.
— На растанку пружила ми је Вјера руку некако топло, повјерљиво, као да смо нас двоје некакав посао углавили.
(свога посла, свој а посла) не уплитати се у ствари за које ниси позван, не мешати се у туђи рад и начин живота; не ваља ти ~! не радиш паметно! то је; мој (твој, његов и сл.) ~, то су моји, тВој и и сЛ. посли, то су мој а (твој а и сл.) посла то се тиче само мене (тебе, њега и сл.), никога другога; то је други то је нешто друго; имати посла с ким а) бити с ким повезан чим заједничким; б) имати много брига због кога; мешати се; (пачати се, пртити се, упетљавати; се) у чиј е послове мешати се непозван и без потребе у оно што други раде; нису то (ту) чиста посла ту има нешто сумњиво; Сизифов
Фразе
бапска (женска, циганска, ловачка и сл.) посла тако раде бабе (жене, Цигани, ловци и сл.); то је својствено бабама (женама, Циганима, ловцима и сл.); ћорав ~ посао који не води добру. — Опомене га да се кани ћорава посла. Кум.; чу дна ми посла то је сасвим неважно.4 — То ћемо још да се свађамо, чудна ми посла! Дом.; таман посла! то никако,4 никако не. — Још ми то треба! ... Таман посла! Моск.; ђавоља посла врло сложена, компликована ствар; гле дати свој
Изворни текст (OCR)
по̀сао, -сла м (мн. по̀слови, по̀сли, у неким изразима, по̀сла, ген. по̀сло̄ва̄ И поса́ла̄) 1. рад, деловање на извршењу чега, (физички или умно). — Само око јелека је имала много посла. Станк. И као бојећи се да би се још могао предомислити ... унесе се још јаче, вољније и као раздраганије у посао. Пец. 2. рад као стално занимање. — Дијете ваља да се помало учи кућевном раду и послу. Лаз. Л. Управитељ издавачког друштва био је скинут с дужности и бачен на нижки посао. Крањч. Стј 3. привредно предузеће, радња. — Увијек нешто треба, а особито вама који имате тако добро уведен посао. Куш. 4. а. задатак, дужност, обавеза. — Зато им бијаше први посао да освоје Сарајево. Том. Посао критике није да литерате ствара, него да их организује. СКГ 1937. б. однос, међусобка веза. — Тешко је сироти отријебити своје после са скрбником. Павл. Докстор Пилић пожури те учини на суду све што бијаше потребно на послу газде са Радом. Ћип. в. оно што се кога тиче, оо чега зависи што његово. — Докле је оваким начином српски посао у Петрограду учинио огроман корак напред, на дому је ... све остало по староме. Нов. Чељаде ... које ти ово пише држи да је твоја вјеридба ... већ готов посао. Цар Е. г. оно што неко ради, предмет на коме ради, оно што је урађено, производ, резултат рада. — Она ... седне на маrарца ... п узме свој женски посао у руке, и радећи на магарцу ... дође ... цару пред двор. М 1867. На којој год цркви или палати отвориш врата, нађеш вајарске или сликарске послове такве да им се мораш дивити. Нен. Љ. д. поступак. — Ја сам својим очима гледао како су Кара-Ђорђијеви момци повалили једнога човјека у блато и истукли Га ... меНИ Се овај неповољан и жаЛоснИ посао тако онда увртио у памет. Вук. По селу се шапорило како је покојник на смрти опоручио све имање ... Ради ... О томе« послу понајвише су жагориле жене. Ћип. ђ. погодба, споразум, договор. — На растанку пружила ми је Вјера руку некако топло, повјерљиво, као да смо нас двоје некакав посао углавили. Коз. Ј.