Одредница

посведо̀чити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 734

посведо̀чити

посведочити QA: medium

Стална адреса

Лема

посведочити

Извор

том 4, стр. 734, редослед 23

  1. 1.

    ијек. посвједо̀чити, сврш. 1. потврдити истинитост чега као сведок.

    ијек. — ијекавски
    — Ти ћеш ми посвједочити да ја бар доселе нисам кушао дирнути ... у дјевицу Лукрецију.
    Шен.
    Постоји свједок који ће то посвједочити.
    Фелд.
  2. 2.

    дати доказ о чему, доказати, показати.

    — Објавио је свој превод Милове књиге »О слободи« и тиме посведочио своје слободоумље.
    Јов. С.
    Добијени подаци посведочили у да су текстилци спремни за сезону. 1ол. 1958.

Пододреднице

~ се

уверити се. Р-К Реч

уверити се. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
посведо̀чити, -ѐдочӣм, ијек. посвједо̀чити, сврш. 1. потврдити истинитост чега као сведок. — Ти ћеш ми посвједочити да ја бар доселе нисам кушао дирнути ... у дјевицу Лукрецију. Шен. Постоји свједок који ће то посвједочити. Фелд. 2. дати доказ о чему, доказати, показати. — Објавио је свој превод Милове књиге »О слободи« и тиме посведочио своје слободоумље. Јов. С. Добијени подаци посведочили у да су текстилци спремни за сезону. 1ол. 1958.