по̏света
посвета
Лема
посвета
Извор
том 4, стр. 735, редослед 4
- 1.
цркв. обред као знак увођења у какав чин или достојанство, освећење
— Морао је платити и за посвету за бискупа. Пов.
- 2.
животни смисао, позив, занимање.
— Иван је гледао ... и раsмишљао о животу те жене која је себе потпуно затајила и нашла своју посвету у служби ситним навикама великог човјека.
- 3.
кратак састав (најчешће као уводна реч на почетку књижевног дела) који показује коме писац посвећује дело.
— Он му одговори, изложивши у трговинском излогу књигу са власторучном, врућом СкерлИћевом посветом.
У посвети ... која претходи спеву ... види се повод писању Луче Микрокозма. Ств. 1952.
Изворни текст (OCR)
по̏света ж 1. цркв. обред као знак увођења у какав чин или достојанство, освећење. — Морао је платити и за посвету за бискупа. Пов. 2. 2. животни смисао, позив, занимање. — Иван је гледао ... и раsмишљао о животу те жене која је себе потпуно затајила и нашла своју посвету у служби ситним навикама великог човјека. Десн. 3. кратак састав (најчешће као уводна реч на почетку књижевног дела) који показује коме писац посвећује дело. — Он му одговори, изложивши у трговинском излогу књигу са власторучном, врућом СкерлИћевом посветом. Матош. У посвети ... која претходи спеву ... види се повод писању Луче Микрокозма. Ств. 1952.