посве́тити
посветити QA: medium
Лема
посветити
Извор
том 4, стр. 735, редослед 7
- 1.а.
по̀све̄тӣм (трп. прид. по̀све̄ћен) сврш. а. учинити светим извршивши над чим црквени обред.
— И одговор ће тај посветити на мачу мом свечаном заклетво да нећеш тајне рећи Милошу.
- 1.б.
учинити што важећим, поштованим, уобичајеним.
— Хришћанска власт је посветила неправедне односе који су ПоСтојали под нехришћанском, турском власти, а потврдила право аге над кметовима.
- 2.
увести у какав сталеж, чин, достојанство, вршећи при том утврђени обред.
— Постригу ме у Ходошкому манастиру и ту ме зађаконе, пак посвете.
- 3.а.
(коме, чему) фиг. унапред одредити кога за какав рад, занимање, позив и сл.
— Хтедоше ме посветити цркви и дадоше ме на науке.
- 3.б.
дати се на што, обратити сву пажњу и настојање на што.
— Сав свој рад је томе циљу посветио.
Ваља особиту пажњу посветити тому да се народ приучи реду.
- 3.в.
испунити садржајем који се односи на нешто.
— У сваком броју подлистак је био посвећен књижевности, позоришту, науци.
Он је разним питањима из те области посветио читав низ студија.
- 3.г.
(што коме) унапред наменити коме што (најчешће књижевни или научни рад) као знак поштовања, љубави, захвалности.
— Једну је комедију посветио бану Николи Зринском. Кум.4 Свог »Поп Ћиру и поп Спиру« Сремац је4 посветио Ђорђевићу.
- 4.
фиг. упознати, обавестити кога о чему тајном, мало4 познатом, упутити у што.
— Отпоче мало поиздаље како би Стеву што темељније посветио у целу ствар.
Посвећени су у тајни церемонијал. Божић.4
Фразе
посветиле ти се речи! изрека којом се јавља или саопштава каква повољна или радосна вест; посветила ти се рука! нар. каже се обично као одобравање ономе који је избио некога због каквог ружног дела; сав се посветио постао је мршав као светац; ко се не освети, тај се Не посвети искупљење за учињено недело постиже онај ко узврати истом мером.
Пододреднице
1. постати свет. — А толики светитељи, што су били прости калуђери или игумани, како се они посветише? Ранк. Мољаху душе да туђа би мољења помогла да се посвете што прије. Комб. 2. а. предати4 се сасвим чему. — Као прави отац он би се4 сада требао посветити дјеци. Сим. Мате-4 ријално богатство омогућава појединцу и друштву да се посвети размишљањУ, учењу и просвећивању. Пед. б. изабрати што као позив, занимање у жеивоту. — Тај је човјек говорио о пропадању свих људи што се посвете професорском сталежу. Нех
Изворни текст (OCR)
посве́тити1, по̀све̄тӣм (трп. прид. по̀све̄ћен) сврш. 1. а. учинити светим извршивши над чим црквени обред. — И одговор ће тај посветити на мачу мом свечаном заклетво да нећеш тајне рећи Милошу. Кост. Л. б. учинити што важећим, поштованим, уобичајеним. — Хришћанска власт је посветила неправедне односе који су ПоСтојали под нехришћанском, турском власти, а потврдила право аге над кметовима. ЛМС 1949. 2. увести у какав сталеж, чин, достојанство, вршећи при том утврђени обред. — Постригу ме у Ходошкому манастиру и ту ме зађаконе, пак посвете. Љуб. 3. (коме, чему) фиг. а. унапред одредити кога за какав рад, занимање, позив и сл. — Хтедоше ме посветити цркви и дадоше ме на науке. Грол. б. дати се на што, обратити сву пажњу и настојање на што. — Сав свој рад је томе циљу посветио. Баз. Ваља особиту пажњу посветити тому да се народ приучи реду. Ћип. в. испунити садржајем који се односи на нешто. — У сваком броју подлистак је био посвећен књижевности, позоришту, науци. Поп. П. Он је разним питањима из те области посветио читав низ студија. СКГ 1937. г. (што коме) унапред наменити коме што (најчешће књижевни или научни рад) као знак поштовања, љубави, захвалности. — Једну је комедију посветио бану Николи Зринском. Кум.4 Свог »Поп Ћиру и поп Спиру« Сремац је4 посветио Ђорђевићу. Поп. П. 4. фиг. упознати, обавестити кога о чему тајном, мало4 познатом, упутити у што. — Отпоче мало поиздаље како би Стеву што темељније посветио у целу ствар. Дом. Посвећени су у тајни церемонијал. Божић.4