по̀себан

посебан, посеоан

Лема

посебан

Варијанте

посеоан, по́сео̄ан

Извор

том 4, стр. 737, редослед 5

1.
који је одељен, одвојен од других, који постоји самостално међу другима, који није спојен, сливен с другима у једну целину.
с — средњи род
— МИ се ч штабу не слажечо. Имамо посебна миiљења и изгледа да нико није спреман да одустане од свог мишљења.
Ћос. Д.
2.
који се разликује од других, који је нарочито одређен за што.
— Уредник се ... чувао једне посебне опасности коју је, радећи овај нарочити посао, запазио јаче но досада.
Поп. Б.
Подвргава се посебном режиму, не пије и не пуши.
Крањч. Стј

Изворни текст (OCR)

по̀себан и по́сео̄ан, -бна, -бно 1. који је одељен, одвојен од других, који постоји самостално међу другима, који није спојен, сливен с другима у једну целину. — МИ се ч штабу не слажечо. Имамо посебна миiљења и изгледа да нико није спреман да одустане од свог мишљења. Ћос. Д. 2. који се разликује од других, који је нарочито одређен за што. — Уредник се ... чувао једне посебне опасности коју је, радећи овај нарочити посао, запазио јаче но досада. Поп. Б. Подвргава се посебном режиму, не пије и не пуши. Крањч. Стј.