Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀синак

мтом 4, стр. 742

по̀синак

посинак

Лема

посинак

Извор

том 4, стр. 742, редослед 21

  1. 1.

    (мн. по̀сӣнци, ген по̀сина̄ка̄) онај кога је ко посинио, усињеник.

    мн. — множина
    — Посинак мора бити члан истога братства и носилац истога презимена ког и онај који га посињује.
    Ђорђ.
    Бијели фратри искитили су те пред њим као посинка
    — живога сотоне.
    Шен.
  2. 2.а.

    синов побратим.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Седи, посинче, куда ћеш? питао је Алекса.
    Вес.
  3. 2.б.

    побратимов син. Рј.

    син. — синоним
Изворни текст (OCR)
по̀синак, -ӣнка м (мн. по̀сӣнци, ген. по̀сина̄ка̄) 1. онај кога је ко посинио, усињеник. — Посинак мора бити члан истога братства и носилац истога презимена ког и онај који га посињује. Ђорђ. Бијели фратри искитили су те пред њим као посинка — живога сотоне. Шен. 2. покр. а. синов побратим. — Седи, посинче, куда ћеш? питао је Алекса. Вес. б. побратимов син. Рј. А.