пославењи́ва̄ње

пославењивање

пославењивање

том 4, стр. 745, редослед 24

—
гл. им. од пославењивати (се) пославењи́вати (се), -ѐњује̄м (се) несврш. и уч. према пославенити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

пославењи́ва̄ње с гл. им. од пославењивати (се). пославењи́вати (се), -ѐњује̄м (се) несврш. и уч. према пославенити (се).