по̏сле̄

по̏сле̄, ијек. по̏слије I прил. а. по истеку неког времена, касније, доцније. — Колико се људи послије кају. Шен. Жена ... уноси јело. Деца се отимају које ће више насути, боје се да за после неће остати. Макс. б. потом, затим, још, такође (у набрајању). — И ... она слобода и одрешитост, а после, Станко је био и личит — све се то допаде Хајдуцима. Вес. в. покр. осим (у изузимању). — Од мог рода ја нејмам никога посл'је једног брата рођенога. Рј. А. г. (с везницима: како, него значи исто што и везник) пошто, како, када. — Тек, послије неrо сУ измијенили неколико ријечи, ћехаја ђипи. Андр. И. После како се нова друштвена формација учврстила, нестали су одма претпотопни колоси. КР 1924. П предл. с ген. а. по свршетку чега, одмах за ким, за чим, након. — Послије боја копљем у трње. Н. посл. Вук. Зграду смо напустили одвојено: најприје он, а послије неколико минута ја, сваки у своме таксијV. Крл. Знаш, остала после мајке у бога сирота. Вукић. б. с именицом или заменицом у ген. изриче се оно што је иза чега у простору или по важности. — Послије њега везира највећи је његов ћаја. Вук. после-, ијек. послије- први део сложених придева који се односе на нешто што се догодило после онога што значи други део сложенице: послеизборни, послеоктобарски, послепоноћни, послешкоЛ