по̀следњӣ
последњи
Лема
последњи
Извор
том 4, стр. 747, редослед 6
- 1.
ијек. по̀сљедњӣ 1. а који се налази на самом крају чега, за којим не следи ништа.
— Потребно је ... разумети тај његов претерани готово фетишки култ породице који се у последњој анализи сводио на једну невероватну зависност од матере.
Задњом сам се снагом усправио и дигнуо песницу на посљедњи поздрав.
б. који се догађа на крају живота, пре смрти.
— Прије смрти је изразио као посљедњу жељу да му донесу леда и шампањца.
- 2.
који је једини остао на крају.
— И тетком је зову док из ње не исциједе и последњи грош.
Али су се Немци бранили до последњег човека.
- 3.
који претходи садашњему, који се догађа непосредно пре садашњега. —У последње време почеле су се у поларне крајеве слати и експедиције са нарочитом мисијом. Петр. М. Треба рећи да се последњих година проширио видокруг наше литературе. Марј. М.
- 4.
који се баш појавио, најновији.
— Модерн Спарта, Црна Гора, није последња ријеч европске цивилизације.
- 5.
који је овај час, непосредно пре тога споменут.
— Кад је Данска ... имала уступити Норвешку Шведској, ова последња није показивала никакво интересовање за питање о припадништву Гренланда.
- 6.
коначни, закључни, завршни, дефинитивни.
— Нато стражмештар баци свој посљедњи адут и побједоносно погледа своје жандаре.
- 7.
највиши, крајњи.
— Као што свака љуД.ка власт мора имати становите границе, тако их мора имати и врховна државна власт заповиједања
— доношења одлука у посљедњем степену. Мј. 193б. Револуционарни суд је судио у првој и последњој надлежности.
- 8.
најбезначајнији, најгори, најлошији од свих.
— Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу.
- 9.
(у именичкој служби) мн. наследници, потомци.
— Кад какав ага умре, онда га његови посљедњи закопају обично у двориште или у врт.
Изворни текст (OCR)
по̀следњӣ, -а̄, -е̑, ијек. по̀сљедњӣ 1. а. који се налази на самом крају чега, за којим не следи ништа. — Потребно је ... разумети тај његов претерани готово фетишки култ породице који се у последњој анализи сводио на једну невероватну зависност од матере. Скерл. Задњом сам се снагом усправио и дигнуо песницу на посљедњи поздрав. Хорв. б. који се догађа на крају живота, пре смрти. — Прије смрти је изразио као посљедњу жељу да му донесу леда и шампањца. Матош. 2. који је једини остао на крају. — И тетком је зову док из ње не исциједе и последњи грош. Бен. Али су се Немци бранили до последњег човека. Пер. 3. који претходи садашњему, који се догађа непосредно пре садашњега. —У последње време почеле су се у поларне крајеве слати и експедиције са нарочитом мисијом. Петр. М. Треба рећи да се последњих година проширио видокруг наше литературе. Марј. М. 4. који се баш појавио, најновији. — Модерн Спарта, Црна Гора, није последња ријеч европске цивилизације. Матош. 5. који је овај час, непосредно пре тога споменут. — Кад је Данска ... имала уступити Норвешку Шведској, ова последња није показивала никакво интересовање за питање о припадништву Гренланда. Петр. М. 6. коначни, закључни, завршни, дефинитивни. — Нато стражмештар баци свој посљедњи адут и побједоносно погледа своје жандаре. Јонке. 7. највиши, крајњи. — Као што свака љуД.ка власт мора имати становите границе, тако их мора имати и врховна државна власт заповиједања — доношења одлука у посљедњем степену. Мј. 193б. Револуционарни суд је судио у првој и последњој надлежности. Јов. С. 8. најбезначајнији, најгори, најлошији од свих. — Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу. Глиш. 9. (у именичкој служби) мн. наследници, потомци. — Кад какав ага умре, онда га његови посљедњи закопају обично у двориште или у врт. Маж. М.