пословењи́ва̄ње

пословењивање

пословењивање

том 4, стр. 749, редослед 5

—
гл. им. од пословењивати (се) пословењи́вати (се), -ѐњује̄м (се) несврш. и уч. према пословенити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

пословењи́ва̄ње с гл. им. од пословењивати (се) пословењи́вати (се), -ѐњује̄м (се) несврш. и уч. према пословенити (се).