Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀слӯжје

стом 4, стр. 750

по̀слӯжје

послужје

Лема

послужје

Извор

том 4, стр. 750, редослед 15

  1. —

    правн. право да се неко послужи у нужним случајевима туђом својином (кућом, земљом), сервитут.

    правн. — правни, правнички
    — Ко има на нечијем добру право послужја, он треба да се] ... њим послужује тако како ће терет бити лакши власнику послужнога добра.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
по̀слӯжје с правн. право да се неко послужи у нужним случајевима туђом својином (кућом, земљом), сервитут. — Ко има на нечијем добру право послужја, он треба да се] ... њим послужује тако како ће терет бити лакши власнику послужнога добра. Рј. А.