послу̀шча̄р
послушчар
Лема
послушчар
Извор
том 4, стр. 752, редослед 5
- —
онај који слуша, који послушно врши што му се нареди.
— Ту је и онај Мали Ђука, онај златни мали послушчар, који је већ осетио да је живот борба и патња. Богдан. ПоСЉеж.
Изворни текст (OCR)
послу̀шча̄р, -а́ра м онај који слуша, који послушно врши што му се нареди. — Ту је и онај Мали Ђука, онај златни мали послушчар, који је већ осетио да је живот борба и патња. Богдан. ПоСЉеж.