Одредница

посмѐшљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 753

посмѐшљив

посмешљив

Стална адреса

Лема

посмешљив

Извор

том 4, стр. 753, редослед 2

  1. 1.

    ијек. посмјѐшљив који изазива посмех.

    ијек. — ијекавски
    — А сада узвраћа посмјешљиве доскочице хитре удовиЦе.
    Драж.
  2. 2.

    који је пун посмеха, који се посмехује.

    — Кад је изашао с безбрижним, посмјеuљивим лицем, извадио је сат да утврди вријеме.
    Кал.
Изворни текст (OCR)
посмѐшљив, -а, -о, ијек. посмјѐшљив 1. који изазива посмех. — А сада узвраћа посмјешљиве доскочице хитре удовиЦе. Драж. 2. који је пун посмеха, који се посмехује. — Кад је изашао с безбрижним, посмјеuљивим лицем, извадио је сат да утврди вријеме. Кал.